De Wikipedia, la enciclopedia libre
Ir a navegaciónSaltar a buscar
Koja Zaharia
Señor de Sati y Dagnum
("Dominus Sabatensis et Dagnensis")
Señorío1396-1430
PredecesorKonstantin Balshaj
Otros títulos? –1395: Castellano de Sati en Zeta
Fallecidoantes de 1442 [1]
familia nobleZaharia
EsposaBoska
Asunto
Leke
Bolja
Ocupación1400-1403: ¿ vasallo otomano
1403— ?: ¿ vasallo veneciano
 ? —Diciembre de 1422: vasallo del despotado serbio

Koja Zaharia o Koja Zakaria (en italiano : Coia Zaccaria ) [2] (? - antes de 1442) era un noble albanés y miembro de la familia Zaharia .

Nombre

En los documentos de Ragusan se le conoce como Kojčin o Gojčin . [3] Por eso, muchos eruditos como Nicolae Iorga , Ludwig Thalloczy y Konstantin Jireček han creído erróneamente que en realidad era Gojčin Crnojević . [4]

Robert Elsie traduce su nombre como Koja Zacharia o Koja Zakarija. [2]

Familia

Su esposa era Bosa (Boxia), hija de Leka Dukagjin, quien fue padre de Tanush Major Dukagjini. [5] Sus hijos fueron Lekë Zaharia (hijo), Bolja (hija) [6] [7] y una hija de nombre desconocido que se casó con Đurađ Đurašević Crnojević . Koja murió en algún momento antes de 1442. Según Ćiro Truhelka, Bolja Zaharia estaba casada con Petar Vojsalić, mientras que según Aleksa Ivić estaba casada con Petar I Pavlović . [8] La viuda de Koja, Boša, murió en Scutari el 19 de septiembre de 1448 cuando muchas personas murieron durante un incendio en la ciudad. [9]

Alianzas

Señorío de Zeta

Hasta 1395 Koja Zaharia fue castellano de Sati , que perteneció a un feudo de Konstantin Balšić y fue parte del señorío de Zeta bajo Đurađ II Balšić . En 1395 Balšić cedió Sati (con Dagnum) junto con Scutari y Drivast a la República de Venecia (para crear una zona de amortiguación entre su Zeta y el Imperio Otomano), pero Zaharia se negó a permitir que los venecianos tomaran el control de Sati.

Imperio Otomano

Cuando Koja capturó el castillo de Dagnum en 1396, se autoproclamó Señor de Sati y Dagnum ("dominus Sabatensis et Dagnensis") [10] y desde allí gobernó el territorio que lo rodeaba como vasallo otomano. En octubre de 1400 Koja propuso a los venecianos simular una batalla en la que él y su primo Dhimitër Jonima fingirían perder sus posesiones a los venecianos, a cambio de una provisión de 500 ducados anuales. Los venecianos no respondieron rápidamente y Koja regresó con el sultán. [11] En 1402, junto con otros nobles albaneses, luchó junto a las fuerzas de Bayezid I , en la Batalla de Ankara . [12]

República de Venecia y Despotado de Serbia

En 1403, un año después de que los otomanos fueran derrotados en la batalla de Ankara, Koja junto con su vasallo Dhimitër Jonima aceptó la soberanía veneciana . [13] [14] Durante la Primera Guerra Scutari entre Zeta y la República de Venecia, apoyó a las fuerzas venecianas. [15]

Alrededor de 1412, la hija de Koja, Bolja, se casó con Balša III y, a cambio, Balša III le permitió administrar Budva . [16] En ese momento, la otra hija de Koja ya estaba casada con un miembro de Đuraševići que ocupaba el puesto más distinguido en la corte de Balša. [17] Para acercar aún más a Koja, Balša lo nombró castellano de Budva . [18] Después de la muerte de Balša III (28 de abril de 1421), la hija de Koja, Bolja, junto con sus dos hijas [19] regresaron con su familia en Dagnum. [20] Koja Zaharia apoyó al déspota serbio Stefan Lazarević hasta que fue derrotado por Venecia en diciembre de 1422. [21]Aunque el almirante veneciano Francesco Bembo ofreció dinero a Gjon Kastrioti , Dukagjins y Koja Zaharija en abril de 1423 para unirse a las fuerzas venecianas contra el Despotado serbio (ofreciendo 200 ducados a Koja Zaharia), se negaron. [22] En un período, el déspota serbio Stefan Lazarević intentó destruir económicamente a Koja Zaharia y ordenó a los comerciantes ragusanos que evitaran pagar impuestos a Koja y viajar a Serbia a través de Lezhë, no a través del Dagnum de Koja . [23]

Imperio Otomano

Cuando Ishak Bey capturó Dagnum de Koja Zaharia en 1430, se adjuntó al territorio controlado por Ali Beg , mientras que Koja fue encarcelado o expulsado. [24] Después de que la revuelta albanesa de 1432-1436 fuera aplastada, el sultán confió al hijo de Koja, Lekë Zaharia, el cargo de gobernador de Dagnum. [25]

Árbol genealógico

Koja ZahariaBoža
1) Balša III
2) Petar Pavlović o Petar Vojsalić		BoljaLeke ZahariaHija (nombre desconocido)Đurašević
Kojahija1hija2

Referencias

  1. ↑ Hopf , 1873 , pág. 534

    Coja (Cajcali), señor de Satti, 1396, de Dagno 1414 et de Budva 1417, + avant 1442, ep. Bozia, rend aux Venitiens, 1445 Dagno, Sati et Cernagora, retient Zaravina, Pistoli, Scliezi, Meusti 1449)

  2. ↑ a b Elsie, Robert (2012), Diccionario biográfico de la historia de Albania , Londres: IB Tauris, p. 493, ISBN 9781780764313, OCLC  801605743 , Koja Zacharia, también conocida como Koja Zakarija y en italiano como Coia Zaccaria, fue gobernante de Dagno (Deja) en el Drin en los primeros años del siglo XV.
  3. ^ Bešić 1970 , págs. 155, 156
  4. ↑ Bešić , 1970 , p. 155

    када је Скадар19. септембра 1448. год. изгорио у пожару. Изгубило је животеоко 500 људи, међу којима и стара удовица Које Закарије Боша)

  5. ↑ Božić , 1979 , p. 344
  6. ↑ Ostrogorsky, George (1951), Pronija: prilog istoriji feudalizma u Vizantiji iu juznoslovenskim zemljama (en serbocroata), Belgrado: Academia Serbia de Ciencias y Artes , p. 172, OCLC 162891544 , consultado el 20 de enero de 2012 , ... које је био посадио Која Захарија, па чак и сама његова удовица Боса. Још је занимљивије да се удовица Боса, ... 
  7. ↑ Božić , 1979 , p. 364

    Члановима породице Леке Закарије - мајци Боши, сестри Бољи и његовом сестрићу Који ...

  8. ↑ Ivić, Aleksa (1928). Rodoslovne tablice srpskih dinastija i vlastele (en serbio). Matica Srpska. Тврдња дра Ћире Трухелке, да је Петар Војсалић имао за жену Бољу, кћерку Арбанаса Закарије и супруге му Боже, није тачна (Grobnica bosanskog tepčije Batala, Glasnik zem. Muzeja XXVII. Стр. 374). Трухелка je овде заменио војводу Петра (Војсалића) са једним другим војводом Петром (Павлодом Петром) Павлосавићем, Павлосавићем, Павлосавићем, Павлосавићем.
  9. ↑ Bešić , 1970 , p. 219

    када је Скадар19. септембра 1448. год. изгорио у пожару. Изгубило је животеоко 500 људи, међу којима и стара удовица Које Закарије Боша)

  10. ^ Šufflay, Milán ; St. Stanojević (1925), H. Barić (ed.), Srbi i Arbanasi: njihova simbioza u srednjem vijeku , Istorijska Serija (en serbio) (Biblioteka Arhiva za Arbanasku Starinu, Jezik i Etnologiju ed.), Belgrado: Seminar za Arbanasku Filologiju, pág. 49, OCLC 249799501 , Na papiru ili pergameni predaje Djurdje tom zgodom Mlečanima i »grad Sati s carinom na Danju«. Ali dočim Skadar i Drivast domala i bez zapreke preuzimaju mletački provenituri, mali gradići u gudurama Drina, Danj i Sati, ostaju za njih Tih mjesta, u kojima 1395 vlada Kostadin Balšić, ne će izručiti njecargovbanas kaštelan kaštelan. On se poslije nazivao »dominus Sabatensis et Dagnensis« i bio čas turski kletvenik, čas mletački saveznik. 
  11. ↑ Bešić , 1970 , p. 78

    У октобру 1400. год. један скадарски фрањевац упознао јемлетачку владу са жељом Ко је Закарије да се приклони Млеча-нима, јер је турску власт прихватио наводно из нужде, и да засличан став придобије свог рођака Димитрија Јониму. Као господар Дања и Шатија, ... Предлагао је да се инсценира сукоб у коме би га Млечани побиједшш и ... Сам је као награду тражио млетачку провизију од 500 дуката годишње. Упркос привлачности понуде, Млечани су одложили коначну одлуку, поготову када се послијенезадамелику. Која већ отишао султану.)

  12. ↑ Fine 1994, p. 422
  13. ^ Elsie, Robert (2012), Diccionario biográfico de la historia de Albania , Londres: IB Tauris, p. 493, ISBN 9781780764313, OCLC  801605743
  14. ^ Los Balcanes de la Baja Edad Media: un estudio crítico desde finales del siglo XII hasta la conquista otomana Autor John Van Antwerp Reimpresión de la edición fina, editorial ilustrada University of Michigan Press, 1994 ISBN 0-472-08260-4 , ISBN 978-0-472- 08260-5 p. 510 "Koja [Zaharia] enviado a Venecia"  
  15. ↑ Fine 1994, p. 512
  16. ↑ Fine 1994, p. 513
  17. ^ Multa de 1994 , págs. 512, 513
  18. ↑ Fine 1994 , p. 513
  19. ↑ Bešić , 1970 , p. 133

    његова удовица Бољаса двије кћери склонила се код родитеља у Дањ)

  20. ^ Los Balcanes de la Baja Edad Media: un estudio crítico desde finales del siglo XII hasta la conquista otomana Autor John Van Antwerp Reimpresión de la edición fina, editorial ilustrada University of Michigan Press, 1994 ISBN 0-472-08260-4 , ISBN 978-0-472- 08260-5 p. 516  
  21. ↑ Fine 1994, p. 517
  22. ↑ Vujović, Dimitrije; Risto Dragićević; Nikola Đakonović; Milinko Đurović; Mirčeta Đurović; Pavle Mijović; Đoko Pejović; Vlado Strugar (1970), Milinko Đurović (ed.), Istorija Crne Gore [ Historia de Montenegro ] (en serbio), II , Titograd: Naučno Delo, p. 144, OCLC 633018773 , Франћеско Бембо је настојао да привучена млетачку страну најистакнутије арбанаске господа. Ивану Кастриоту је нудио 300, Који Закарији 200, а двојици Дукађина по сто дуката .... Ни он ту није нишнита ... 
  23. ↑ Bešić , 1970 , p. 155

    На другој страни зетских посједа избио је још за живота Стефана Лазаревића сукоб с Којом ваодаријра Стефана Лазаревића сукоб с Којом васодариа Стефана Лазаревића сукоб с Којом васодаријра Стефана Лазаревића сукоб с Којом васодаријрим Како је кроз његов град Дањ пролазиовелики број дубровачкнх трговаца на путу у Србију, деспот јенаредио Дубровчанима да тај пут напусте и да пролазе сусједшшпутем преко Л> еша. Ускраћујући му приходе од царина, хтио је да га финансијски сатре.)

  24. ↑ Bešić , 1970 , p. 158

    Коју Закарију је или протјерао или заробио, а Дањ повјерио Али-бегу.)

  25. ↑ Bešić , 1970 , p. 160

    Када је арбанаски устанак скршен, султан је ... Предао је Дањ сину Које Закарије - Леки,)

Fuentes

  • Hopf, Carl Hermann Friedrich Johann (1873). Chroniques Gréco-Romanes Inédites ou peu Connues . Berlín, Alemania: Librairie de Weidmann.
  • Božić, Ivan (1979), Nemirno pomorje XV veka (en serbio), Beograd: Srpska književna zadruga, OCLC  5845972
  • Bien, John Van Amberes (1994). Los Balcanes de la Baja Edad Media: un estudio crítico desde finales del siglo XII hasta la conquista otomana . Michigan: Prensa de la Universidad de Michigan. ISBN 0-472-08260-4.
  • Bešić, Zarij M. (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara. (en serbio), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC  175122851
Títulos de reinado
Precedido por
Publicación creada		 Señor de Sati y Dagnum
1396-1430		Sucedido por
Post abolido después de que los otomanos bajo Ishak Bey capturaran este territorio y lo confiaran a Ali Beg